Planete

Planeta je nebesko telo koje se kreće eliptičnom putanjom oko zvezde . Za razliku od zvezda, planete nemaju vlastiti izvor energije, tj. u njihovoj unutrašnjosti ne dolazi do nuklearne fuzije. Budući da postoji mnoštvo tela koja kruže oko zvezda, planetama smatramo samo one značajnijih masa. Oko planeta kruže manja tela koja nazivamo mesecima, pratiocima ili prirodnim satelitima.Do početka 1990-tih bilo je poznato 9 planeta, sve u Sunčevog sistema (solarnom sistemu). U novije vreme razvijene su metode pronalaženja planeta oko drugih zvezda u bliskom galaktičkom susedstvu, na udaljenostima od nekoliko svetlosnih godina Do sada (sredina 2004) je potvrđeno 110 vansolarnih planeta. Osim Zemlje, sve planete u Sunčevom sistemu dobili su imena po rimskim bogovima.Planete su:

-Jupiter

-Saturn

-Uran

-Neptum

-Zemlja

-Venera

-Merkur

-Mars

 

 

Nebeska tela

METEORI su mala tamna nebeska tela koja slobodno putuju kroz svemir velikim brzinama, a pri dodiru sa Zemljinom atmosferom na kratko vreme postaju vidljivi, svetle, a zatim se gase (tzv.zvezde padalice). Različitog su oblika i veličine: od zrna peska, pa do nekoliko kilometara u prečniku. Kada padnu na Zemlju nazivaju se meteorirti 

 

KOMETE su nebeska tela koje se nalaze u putanji oko Sunca. Komete  se sastoje od prašine, smrznutih gasova, kamenja i leda. Orbite kometa se stalno menjaju: originalno su bile u spoljnom Sunčevom sistemu i sklone su poremećajima prilikom bliskih prolazaka pored velikih planeta. Neke od njih prilaze blizu Suncu i isparavaju, dok neke bivaju zauvek izbačene iz njega. Karakteriše ih iznenadna pojava na nebu i rep koji višestruko nadmašuje dimenzije samog jezgra komete. Najpoznatija kometa je Halejeva kometa, koja pored nas prođe svakih 76 godina.

 

PLANETOIDI ILI ASTEROIDI su mala čvrsta tela u planetarnim sistemima. U poređenju sa planetama, manji su i najčešće nepravilnog oblika. Većina asteroida u Sunčevom sistemu nalazi se u asteriodnom pojasu između Marsa i Jupitera. Do sada ih je otkriveno preko 170.000, a preko 11.000 ih je dobilo vlastita imena, pored kataloškog broja. Procenjuje se da bi ih u našem sistemu moglo biti nekoliko miliona.

 

Mesec  je jedini Zemljin prirodni satelit i ujedno najbliže nebesko telo, udaljeno u proseku 384.400 km, tako da svetlost s Meseca na Zemlju stiže za 1,25 sekunde. Mesec se kreće oko Zemlje po eliptičnoj stazi srednjom brzinom od 1,02 km/s. Mesec je čvrsto nebesko telo prečnika 3473,3 km, i po površini je 14 puta, po obimu 50 puta, manje od Zemlje. Svetlost dobija od Sunca, tj. odbija sunčevu svetlost, pa ga zato i vidimo. Oko svoje ose se obrne za 27 dana, 7 sati i 11,5 sekundi. Zbog stalnog menjanja položaja prema Suncu i Zemlji različito je osvetljen, pa se sa Zemlje mogu uočiti različite faze, od kojih četiri su karakteristične:

      – Mladi mesec (Mesec nevidljiv, osim za vreme pomračenja Sunca

      – Prva četvrt (Mesec vidljiv uveče, i zalazi u ponoć

      – Pun Mesec (Mesec vidljiv celu noć)

      – Poslednja četvrt (Mesec izlazi u ponoć i vidljiv do izlaska Sunca)

SAZVEŽĐA. U prošlosti pojam sazvežđa je bio vezivan za zvezdane figure onako kako ih je nekada davno videla čovečija mašta. Danas ona pre svega imaju značenje određenih oblasti neba. Na nebu postoji ukupno 88 sazvezđa (mi vidimo 69). Ova savramena podela neba vodi poreklo iz 150-te godine naše ere kada je grčki astronom Ptolomej, u svojoj knjizi Almagest, objavio spisak od 48 sazvezdja. U to vreme sazvežđa su smatrana za zvezdane šare, bez definisanih granica među njima. Mnoga od ovih zvezdanih figura, a posebno dvanaest zodijačkih sazvežđa, su se pominjala još 2000 godina pre naše ere u starom Vavilonu. Dakle, sazvežđeili konstelacija zvezdaje deo zvezdanog neba u kojem grupa zvezda bliskih jedna drugoj zajedno obrazuju neki imaginaran lik kad se međusobno spoje zamišljenim linijama.

 

 

 

Galaksije

Galaksija je masivni gravitacijom vezan skupzvazda,, međugalaktičkog prostora, plazme i (moguće) nevidljive tamne materije. Galaksije se po veličini dele na na one najmanje (patuljaste) koje sadrže oko 10 miliona zvezda do  velikih koje sadrže i do bilion  zvezda. Pretpostavlja se da u vidljivom delu univerzuma postoji preko stotinu milijardi  galaksija.Galaksije su međusobno povezane gravitacijom i kao takve čine skup ili galaktičko jato, koja zajedno mogu formirati i superjato. Pretpostavlja se da 90% materije u galaksiji čini takozvana tamna materija. Podaci prikupljeni posmatranjem govore da većina galaksija sadrži barem po jednu supermasivnu crnu rupu u svom centru. Vrlo je verovatno da naša galaksija, mlečni put poseduje jedan takav objekat.Galaksije se dele na tri glavna tipa: eliptične, spiralne, i neregularne. Uzevši u obzir da se Hablova klasifikacija bazira isključivo na vizuelnom morfološkom tipu, to znači da postoje neke bitne karakteristike i osobine po kojima se pojedine galaksije razlikuju, a pripadaju istoj grupi-tipu. Primer su formacije zvezda, ili aktivnosti u centru.

   

Veliki prasak

Veliki prasak je naučna teorija u astronomiji koja opisuje početak i prvobitni razvoj svemira.. Suština teorije je bazirana na tome da se teorija relativiteta primenjuje sa posmatranjem veličine galaksije te se dovode zaključci o stanju galaksije naprijed i nazad u vremenskoj jedinici. Po teoriji velikog praska, svemir je nastao iz neograničeno guste i fizički paradoksalno neograničene jedinice vremena i prostora. Po ovoj teoriji svemir se od svog začetka širi te se objekti u svemiru konstantno udaljavaju jedni od drugih.Velikim praskom naziva se događaj stvaranja svemira. Važno je razumeti da Veliki prasak nije nikakva eksplozija u „središtu svemira“ (svemir nema središte!) već sam događaj stvaranja prostora, vremena, materije i energije. Svemir se nakon Velikog praska počeo širiti i širi se i danas. 

Súťaženie vo volejbale v Kovačici. :)

21.10.2013 v Kovačici sme žiačky ôsmého a siedmého ročnika učinkovali na obecnom súťažení vo volejbale. Na súťaž prišli zo siedmích školov. Z našéj školy sme boli vybraté 12 dievčeniec,z ktorých 6 hrali,a ostantné nás mienali.Mali sme vynikajúcu podporu celej našej školy a vdˇaka tomu sme získali prvé miesto a preto sa dostáli na republikovú súťaž ktorá bola 20.11.2013 v Bavaništi. No tu sme nezískali niaké miesto ale máme nádej že sa budeme zúčastňovať na ešte mnoho zápasoch. 🙂

Slnečná sústava

Slnečnú sústavu tvorí centrálna hviezda (Slnko) a telesá, ktoré obiehajú okolo nej. Je to osem planét a ich 173 doteraz známych mesiacov, ďalej trpasličie planéty a malé telesá Slnečnej sústavy (asteroidy, kométy a meteoroidy, …). Slnečná sústava obsahuje aj medziplanetárny plyn a prach. Planéty patria do dvoch skupín: prvú tvoria štyri malé skalnaté planéty blízko Slnka (Merkúr, Venuša, Zem a Mars). Druhú skupinu tvoria štyri planéty nachádzajúce sa ďalej od Slnka. Sú to plynní obri (Jupiter, Saturn, Urán a Neptún). Pluto, ktoré malo v minulosti štatút planéty, od roku 2006 do tejto skupiny nepatrí a je klasifikované ako trpasličia planéta. Je to veľmi malá, pevná a ľadová planéta. Okrem krátkeho časového úseku, keď sa pohybuje vo vnútri dráhy Neptúna, je najvzdialenejšou planétou slnečnej sústavy. Medzi kamennými planétami a plynnými obrami je pásmo asteroidov, ktoré tvoria tisíce kusov skál obiehajúcich okolo Slnka. Väčšina telies sa pohybuje okolo Slnka po eliptických dráhach v úzkom disku okolo roviny rovníka Slnka. Všetky planéty obiehajú okolo Slnka v tom istom smere (pri pohľade zhora je to proti smeru hodinových ručičiek) a všetky, okrem Venuše, Uránu, sa otáčajú okolo vlastnej osi týmto smerom. Mesiace sa pri obehu okolo svojich planét otáčajú aj okolo vlastnej osi. Celá slnečná sústava obieha okolo stredu našej Galaxie, Mliečnej cesty.

    

Film „mama“

Мама је шпанско–канадски психолошки хорор филм из 2013. године. Режију и сценарио потписује Андрес Мускијети, док је главна улога поверена Џесики Частејн. Викторија и Лили нестају без трага, а њихов ујак Лукас креће у потрагу за њима. Otac je svoje dve devojcice odveo u šumo u kolibu i hteo da ubije svo troje medjutim u poslednjoj sekundi  nešto ga je sprečilo….. Pet godina nakon ove nesreće, dva plaćena istražitelja pronalaze dve, malo je reči divlje devojčice u šumi, i vode ih kod njihovog strica koji je potrošio sav novac koji je ikada imao ne bi li ih najzad pronašao. Uz redovno nadgledanje psihijatra, devojčice padaju pod starateljstvo njihovog ujaka Lukasa i njegove devojke Anabell, ali par još uvek ne zna da je pored dva duboko istraumirana deteta usvojio i još nešto što tih poslednjih pet godina ide sa njima, ide „mama“.           

Taylor Momsen

Taylor Momsen sa narodila 26.Jula 1993. Ako tinejdžerka bola vel’mi temperamentá, spolčenská a vel’mi talentovaná. Svoju karieru začala ako herečka,. Jej prvou ulohov bola v  Honey Bee Swan“  Taylor získala ulohu “ Julie Moore “ v We Were Soldiers ( 2002 ) , ktorý tiež hral jej mladšia sestra , Sloane Momsen , . Po pristátí rolách vo filmoch ako Hansel & Gretel ( 2002 ) , Spy Kids 2 : Ostrov stratených snov ( 2002 ) , Saving Shiloh ( 2006 ) , Spy School ( 2008 )… V svojej kariere pokračovala ako spevačka.Teraz  je spevačkov v znamej spevacke skupine „The Pretty Reckless „.

Hriňová :D

Cez prazdnini 28.Juna sme z folklorom odstartovali do Slovenskej republike do mesta Hriňova. Ked sme prisli pekňe nás privitali a ubitovali do rodin. Na druhi den sme mali vystupi a trochu volneho casu spoznai sme s mhohimi kamaratami a kamaratkami, potom sme sa vecer vratili do rodin ľebo nás cakal dalsi namaravi deň. Sobotu sme hned predobedom mali vistup a potom vonle,boli sme na opekacke bolo nam vemlmi pekne. A nedelu sme tancovali na gala programe a potom sa pobrali domou. :))

:)

Himna